Što je let bez turbulencija?

Kako je to kad se Airbus 312 negdje gore u oblacima trese i propada iznad Mediterana? „Super!“ kaže Vinko, a i cure potvrđuju da se i to mora doživjeti. „Nešto poput vlaka smrti“, dodala bih ja, „samo duže traje.“ Tinejdžerska hrabrost nadjačala je ponašanje odraslih Slovenaca par redova ispred nas koji su svako truckanje popratili psovkama i dozivanjem mame pa je njihovo ponašanje zapravo zasjenilo nemiran let od Beča do Larnace, ciparskog međunarodnog aerodroma. Ovaj smo put istodobno stigli i mi i prtljaga :-), a dočekalo nas je toplo vrijeme. Prošli je tjedan na Cipru bilo 35°C, a zadnja tri dana svaki dan kiši po nekoliko sati pa je temperatura ugodnih dvadesetak stupnjeva.

Dojmila nas se slijetna staza u Larnaci jer je nekoliko desetaka metara udaljena od aerodromske piste, a krajolik kojim smo se vozili do 40-ak kilometara udaljene Latsie, predgrađa Nikozije, izgleda poput dalmatinskog zaleđa početkom kolovoza: nigdje zelene trave, spaljena zemlja nakon žetve, nešto crnogoričnog grmlja i palmi…

Nagradno pitanje: „Čija je ruka?“ 🙂

 

Vesela ekipa na Plesu                                   Gablec u avionu

 „Sve moje stiže sa mnom“